“Portret nepoznatog čoveka sa bradom”, digitalne fotografije, započeto 2000
Savremena istorija, osim otisaka prstiju, gde se ponovo uspostavlja direktna veza sa paleolitskim otiskom ruke, pojam identiteta uglavnom vezuje za pojam lica tj. sve što percipiramo ima svoj identitet prednjom (glavnom) stranom. Tako lice određene pojave vizualizuje subjekt i postaje sam njen identitet. Sa pojavom fotografije i mas-medija (novine, TV, satelit) lice definitivno postaje simbol identiteta, posebno onaj deo lica (pojas očiju) koji se na fotografijama u mas-medijima pokriva da bi se zaštitio nečiji identitet. Međutim, i sam tvorac ID sistema A. Bertillon je ukazao na slabosti ljudskog pogleda, ljudske subjektivnosi. On je rekao: “Vidi se samo ono što se gleda, a gleda se samo ono što se ima na umu (tj. što poznajemo)”. S druge strane, objektivnost fotografije je trenutna pa je još u vreme samog nastajanja fotografije razrešena dilema da li fotografija može zauzeti mesto slike u portretisanju čoveka. S obzirom da se smatra(lo) da se identitet čoveka sastoji iz slojeva (aura), fotografija može u jednom trenutku “uhvatiti” samo jedan sloj, jednu auru.
Ta slojevitost identiteta s jedne strane i nepostojanje identiteta kao nečeg trajnog, nepromenljivog što se može uhvatiti i institucionalizovati, s druge strane jesu pitanja koja problematizujem u mojim radovima.
“Portret nepoznatog čoveka sa bradom”, je serija digitalnih fotografija na kojima su aplicirani (mutirani) identiteti tj. onaj deo lica koji se nametnuo kao predstava identiteta (pojas očiju) meni bliskih ljudi koji su uticali na formiranje i menjanje mog identiteta. Tako je nastala serija mojih identifikacionih fotografija sa različitim identitetima ili preciznije rečeno sa različitim delovima (slojevima) moga identiteta, na koje su ti ljudi izvšili uticaj.
“Ja razmišljam o identitetu kao o mnogostrukom. Destruktivno je gurati identitet samo u jednom smeru. Smatram da sam u mogućnosti da prelazim iz jednog u drugi identitet bez ikakvih problema." Orlan